Висина старосне пензије одређује се према оствареном пензијском стажу и зарадама, односно основицама осигурања за које је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање.
Обрачун се врши стављањем у однос укупне зараде (основице) осигураника, у правилу, почев од 1. 1. 1970. године са просечном годишњом зарадом у Републици Србији за сваку календарску годину и на тај начин израчунава годишњи лични коефицијент, с тим што он не може бити већи од пет.
Збир годишњих личних коефицијената се дели са периодом за који су обрачунати и добија се лични коефицијент који не може бити већи од 3,8.
Тако добијен лични коефицијент се множи са укупно оствареним пензијским стажем и општим бодом који представља фиксни износ који се усклађује на исти начин као и пензија.
Осигураницима женама стаж се увећава у одређеном проценту.
Стаж за обрачун износа пензије не може износити више од 45 година.
Превремена старосна пензија се одређује на исти начин као и старосна пензија, с тим што се трајно умањује за 0,34% за сваки месец ранијег одласка у пензију. Умањење може износити највише 20,4%.
Инвалидска пензије се одређује на исти начин као и старосна пензија, с тим што се приликом обрачуна увећава и за додати стаж који зависи од навршених година живота и пола осигураника.
Ако је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, пензија се обрачунава према пензијском стажу од 40 година.
Породична пензија се одређује од старосне, односно инвалидске пензије умрлог осигураника, односно корисника, и то у проценту који зависи од броја чланова породице (за једног члана 70%, за два члана − 80%, за три члана − 90%, за четири и више чланова − 100%).
Ако је пензија мања од најнижег износа пензије утврђеног у складу са законом, одређује се најнижи износ пензије који зависи од категорије осигураника који се одређује према претежно навршеном стажу осигурања.
Кориснику пензије који је остварио и инострану пензију припада разлика до најнижег износа пензије, ако је збир пензија мањи од најнижег износа пензије.